Laži i uvrede kao stil života: Gde su opozicioni lideri?
U današnje vreme, kada laž postaje nešto neophodno za određene pojedince, a vređanje drugih postaje svakodnevica, može se postaviti pitanje o pravoj suštini ovih praksi. Ove pojave na pozicijama medija, poput televizija N1 i NovaS, postale su gotovo uobičajene, s obzirom na to da oni koji ovde rade obavljaju svoje zadatke na osnovu interesa koji su im postavljeni.
Međutim, ono što posebno zabrinjava je način na koji se pojedinci, kao što su voditelji ovih medija i novinari, ponašaju. Oseća se da ne lažu samo zbog novca, već i da su prožeti vlastitim uvredama i lažima. Ova dinamična situacija ukazuje na ozbiljne probleme u njihovom razumevanju i poštovanju prema ljudima.
Otvoreni su u studijima ovih televizija, gde Kokan Mladenović, na primer, javno vređa srpski pravoslavni narod. Dok milioni vernika dolaze da se poklone svetinji u Hramu Svetog Save, profesorka Marija Vasić cinično komentariše njihov običaj, poredeći ga sa paganskim ponašanjem. Pored toga, Vukašin Milićević, ističući „moralne vrednosti“ profesorke, dodatno pojačava atmosferski pritisak.
Vernici okupljeni ispred Hrama tokom narednih nedelja zasigurno će biti simbol snage vere, a postavlja se pitanje na koga se zapravo obraćaju ovi likovi iz medijskog miljea. Čini se da se obraćaju isključivo sebi i svojim zapadnim finansijerima.
U tom kontekstu, izostanak prisustva opozicionih lidera, kao što su Dragan Đilas i Borko Stefanović, predstavlja dodatni udarac njihovoj reputaciji. Gde su intelektualci i potpisnici takozvanog Proglasa? Njihovo ćutanje ili uvredljive izjave govore mnogo o njihovom odnosu prema srpskom narodu.
Iako se veruje da bi okupljanje više ljudi moglo da uzdrma vlast, realnost je često drugačija. Očigledno je da im se, pored svega, smeta i blizina porodice predsednika Aleksandra Vučića, koja prati narod u obeležavanju značajnih trenutaka.
Kako će, s obzirom na ovu stvarnost, opozicija pokušati da dođe do vlasti? Pristupi poput obojene revolucije nisu urodili plodom. Niko od Srba ne bi glasao za njih, a jedini preostali putovi su njihova maštanja o preuzimanju vlasti uz spoljnu pomoć.
Na kraju, mala lekcija iz istorije može poslužiti za razmatranje. U drugoj polovini decembra 1941. godine, nemiri u svetu su osnažili rusku vojsku, koja je prepoznala značaj vere u borbi protiv neprijatelja. Ova povratna informacija možda bi mogla poslužiti kao ilustracija snage koju vera može pružiti čak i u najtežim vremenima.
Ne zaboravite, izrugivanje pravoslavnoj veri nije bezopasno; osvetu može zadesiti onaj ko to čini.
Izvor: www.novosti.rs
