Spasovdan – Praznik Vaznesenja Hristovog
Danas, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Spasovdan, praznik poznat i kao Vaznesenje Gospodnje, koji se proslavlja širom Srbije. Ovaj dan je značajan ne samo kao religijski praznik već i kao slava glavnog grada Beograda, kao i mnogih naselja u zemlji. Spasovdan se slavi 40 dana nakon Uskrsa.
Ovaj praznik uvek pada u četvrtak šeste nedelje nakon Vaskrsa. On je jedan od deset praznika posvećenih Hristu. Prema evanđeljima, Hristos je 40 dana nakon svog vaskrsenja, govorio svojim učenicima o carstvu Božijem i zapovedio im da ostanu u Jerusalimu do dolaska Svetog duha. Na ovaj dan, uzneaši ih je blagoslovio i poveo do Vitanije, gde se uzneo na nebo. Njegove reči su bile:
– Idite po svem svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje, biće osuđen.
Hristos je obećao učenicima Duha utešitelja kako bi mogli preneti Njegovu veru i spasiti ljude. Od tada, Spasovdan nosi naziv koji simbolizuje spasenje.
Zabranjeni Poslovi na Spasovdan
Za Spasovdan se posebno naglašava da nije preporučljivo obavljati teške poslove, jer se veruje da ovaj praznik može zaštititi domove od nevolja i decu od bolesti. Veći značaj ovom prazniku pridavan je i u prehrišćanskom dobu, a potvrdu njegovog značaja nailazimo i u carigradskim zakonima, jer se poznati Dušanov zakonik objavio upravo na Spasovdan 1349. godine, a dopunjen je 1354. godine.
Istorijski gledano, Spasovdan je postao prolećni praznik stočara i zemljoradnika i smatra se povoljnim danom za započinjanje novih radnji, pa se naziva i Spasovlje.
Običaji i Verovanja
Na Spasovdan se poštuju brojna verovanja i običaji. U leskovačkom kraju, tradicija nalaže da se ne radi tako da grom ne udari, a da se izbegne i „lošotinja“ koja može zadesiti pojedinca. U nekim delovima Srbije, po njivama, zabranima i dvorištima, tradicionalno se postavljaju krstovi od leskovine, ukoliko to nije učinjeno na Đurđevdan.
Ponekad se veruje da nije mudro papati novo voće ako u porodici ima dece koja su umrla, dok se ne podele sirotinji, kako ne bi ostala prazna duša na onom svetu.
Uobičajeno je da se ranije na Spasovdan pre zore kupa u reci ili moru, a domaćini pripremaju jagnje kao žrtvu. U prošlosti su čobani pravili krstiće od leskovih grana koje su postavljali na krovove kuća i useva.
Takođe, vernici odlaze na crkvenu službu, a nakon obreda domaćini pozivaju goste na svečani ručak. Oni koji ostaju u blizini crkve okupljaju se i slave, dok se u okolini peku jagnjići i prodaju razni specijaliteti.
Prema običajima, muškarci ne rade brijanje, žene se ne umivaju, a deca ne kupaju na ovaj dan. Takođe, tokom dana se ne spava kako se ne bi “zaspalo” tokom naredne godine. U narodnim verovanjima, padavine na Spasovdan značile su plodnost cele godine, pa stoga kažu: “Spasovdanska kiša je dragocena – svaka kap vredi kao zlatnik.”
Izvor: www.novosti.rs
