Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik prepodobne mučenice Fevronije, svetiteljke koja je postradala tokom progona hrišćana pod carem Dioklecijanom. Ova svetica, poznata po svojoj nepokolebljivoj veri i mučeničkom stradanju, zauzima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji.
Fevronija je bila ćerka rimskog senatora Prosfora. Da bi izbegla ugovoreni brak, odlučila je da se zamonaši u manastiru u Asiriji, gde je njena tetka Vriena bila igumanija. Iako je bila mlada, njena mudrost, skromnost i pobožnost su joj doneli veliko poštovanje među monahinjama i narodom.
U vreme kada su hrišćani bili progonjeni, u region je stigao vojskovođa Selin, poznat po brutalnosti prema sledbenicima Hristove vere. Njegov sinovac Lisimah, međutim, tajno je pomagao hrišćanima kada god je mogao. Kada je Selin saznao za Fevroniju, naredio je da je dovedu pred njega i zahtevao da se odrekne Hrista. Njena odlučnost da odbije ovaj zahtev dovela je do teških muka, a na kraju i do pogubljenja.
Prema predanju, istog dana kada je Fevronija pogubljena, njen mučitelj doživeo je Božju kaznu, umirući na tragičan način. Lisimah je potom naredio da se njeni posmrtni ostaci dostojno sahrane u manastiru. Kasnije je i sam prihvatio hrišćansku veru, zajedno sa mnogim vojnicima.
Vekovima su vernici svedočili o čudima koja su se dešavala na grobu Svete Fevronije. Na dan njenog praznika, prema predanju, javljala se sestrama u manastiru na mestu gde je nekada stajala tokom bogosluženja. Fevronija je postradala 310. godine, a njene mošti su 363. godine prenete u Carigrad, gde su nastavile da budu izvor molitve i utehe za mnoge vernike.
U čast ove svete mučenice, vernici često izgovaraju tropar, koji odražava njenu posvećenost i ljubav prema Hristu.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
