Svetska banka smanjuje prognozu globalnog privrednog rasta za 2026. godinu
Svetska banka je juče objavila svoj najnoviji polugodišnji izveštaj pod nazivom „Globalne ekonomske perspektive“, u kojem se prognozira da će globalni privredni rast u 2026. godini iznositi samo 2,5 odsto. Ova procena je rezultat tekućih posledica sukoba na Bliskom istoku, koji već ulazi u svoj četvrti mesec.
U slučaju da sukob eskalira i izazove ozbiljne poremećaje na energetskim i finansijskim tržištima, Svetska banka upozorava da bi rast mogao da padne na alarmantnih 1,3 odsto. Ovaj scenario bi značio najgori rezultat od izbijanja pandemije koronavirusa, kako prenosi agencija Rojters.
Izveštaj Svetske banke razmatra tri moguća scenarija za ovu godinu. Osnovni scenario predviđa rast od 2,5 odsto, ukoliko se najčešće smetnje u snabdevanju energijom umire do kraja jula. U tom slučaju, cena sirove nafte tipa Brent bi se kretala oko 94 dolara po barelu, što predstavlja povećanje od 36 odsto u odnosu na 2025. godinu, dok bi globalna inflacija iznosila oko 4 odsto.
Ukoliko se poremećaji produže, cena nafte bi mogla da dostigne 115 dolara po barelu, što bi dodatno povećalo inflaciju na 4,4 odsto i prisililo centralne banke na povećanje kamatnih stopa, kako bi se smanjili inflacioni pritisci.
U najgorem slučaju, ukoliko energetski problemi izazovu paniku na finansijskim tržištima, poverenje investitora bi mogli znatno opasti zbog visoke koncentracije kapitala u nekolicini tehnoloških giganata. U ovom scenariju, globalna ekonomija bi mogla zabeležiti rast od samo 1,3 odsto, što bi je dovelo na ivicu stagnacije.
Što se tiče glavnih svetskih ekonomija, prognoza za Sjedinjene Američke Države ostala je na 2,2 odsto, dok bi evrozona mogla doživeti naglo usporavanje na svega 0,8 odsto. Kineska ekonomija se očekuje da će rasti za 4,2 odsto, dok Indija ostaje svetla tačka sa projekcijom rasta od 6,6 odsto.
Izveštaj posebno upozorava na tešku situaciju zemalja u razvoju, gde, osim Kine i Indije, mnoge siromašne države mogu doživeti tako zvanu „izgubljenu deceniju“, tokom koje neće uspeti da smanje ogromne razlike u prihodima u odnosu na razvijene zapadne ekonomije.
Dodatno, drastičan skok cena veštačkog đubriva mogao bi dovesti do ozbiljne globalne krize snabdevanja hranom, što dodatno komplikuje situaciju, naglašava Svetska banka.
Izvor: www.novosti.rs
