U selu Radovanje kod Velike Plane ekonomista Marko Jevtić (37) pretvorio je sopstveni hobi u uspešan brend „Zdrave farme“ na kojem autohtone rase svinja, moravka i resavka, jedu jabuke, lubenice, dinje i banane, a njihovi suhomesnati proizvodi postali su toliko traženi da ih danas naručuju elitni restorani, vinarije, destilerije i strane ambasade. Kako prenosi portal „Agroklub“, Jevtić je pokazao da se kvalitetnim i prirodnim uzgojem može stvoriti premijum delikates koji prevazilazi granice lokalnog tržišta.
Kako izveštava „Agroklub“, Jevtić je pre desetak godina počeo da gaji tovne svinje za sopstvene potrebe, ali je posle razgovora sa prijateljem, koji je tražio meso bez koncentrata i aditiva, odlučio da se okrene domaćim rasama. Posle detaljnog istraživanja odabrao je moravku i resavku, jer se odlično prilagođavaju ekstenzivnom, gotovo primitivnom načinu uzgoja. Danas svinje na njegovoj farmi hrani voćem i povrćem druge i treće klase iz marketa uz svega 250 do 300 grama dnevno mlevene mešavine tritikalea, ječma, kukuruza i pšenice.
Meso dobijeno na takav način kako ističe Jevtić, ima poseban ukus i više masnoće, što mu daje dodatnu vrednost. Klanje se obavlja u obližnjoj klanici, dok se sušenje i zrenje na bukovom dimu i hladnom vazduhu odvijaju u pušnici porodične kuće u zlatiborskom selu Mušvete. Pršuta zri i do dve godine, a slanina najmanje šest meseci. Godišnje se preradi oko 50 svinja, rođenih isključivo na farmi. Njegovi proizvodi su na prošlogodišnjem Novosadskom sajmu poljoprivrede osvojili šest medalja, a Jevtić je nedavno patentirao i premijum dasku sa miksom delikatesa.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Primer Marka Jevtića pokazuje da se i danas uprkos brojnim izazovima u poljoprivredi i na tržištu, može graditi prepoznatljiv brend zasnovan na tradiciji, autohtonim rasama i pametnom korišćenju lokalnih resursa. „Zdrava farma“ nije samo uspešna priča jednog preduzetnika, već i snažan podsetnik da srpsko selo može da živi od kvaliteta, a ne od kvantiteta i da pravi ukus domaćeg može da pronađe mesto i na najzahtevnijim trpezama.
Piše: Nina Stojanović
