Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Usekovanje glave Svetog Jovana, poznato i kao Sveti Jovan ili Jovan Glavosek. Ovaj praznik ima poseban značaj u pravoslavnoj tradiciji i obeležava se 11. septembra, na dan kada je osvećena crkva podignuta na grobu Svetog Jovana u Sevastiji, koju su izgradili car Konstantin i carica Jelena.
Obeležavanje ovog dana uključuje strogi post, molitvu i uzdržavanje od teških poslova. Veruje se da na Usekovanje ne treba raditi ništa od fizičkih aktivnosti, kako napolju, tako i unutar doma. Na ovaj dan se praktikuje suvi post, a prema običajima, nije preporučljivo jesti ili piti bilo šta crveno, jer to simbolizuje prolivenu krv.
Prema predanju, Sveti Jovan je pogubljen po nalogu Irodijadine kćeri Salome, koja je svojom igrom uspela da iznudi carsko obećanje. Njegova glava je doneta carici Irodijadi na tanjiru. Ova priča dodatno naglašava značaj praznika i njegovu simboliku u pravoslavlju.
Osim posta i molitve, postoje različita verovanja vezana za ovaj dan. U nekim delovima Srbije se smatra da deca ne bi trebala da jedu crveno voće ili povrće poput paradajza ili crvenih jabuka. Takođe se savetuje da se ne koristi nož tokom praznika. U nekim krajevima postoji običaj branja lekovitog bilja na Usekovanje.
U istočnoj Srbiji postoji verovanje da treba skinuti crveni končić sa ruke koji donosi sreću tokom ostalih dana u godini. Prema ovom verovanju, ostavljanje končića vezanog može doneti nesreću od ovog dana nadalje.
Praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja predstavlja vreme za duhovno preispitivanje i okupljanje zajednice u molitvi i liturgiji u crkvama širom Srbije.
Redakcija Info24Vesti nastaviće da prati razvoj događaja i objaviće nove informacije čim budu dostupne.
Izvor: www.novosti.rs
