U svetu vinogradarstva raste interesovanje za doprinos drveća i šumske vegetacije.
Foto: Jochen Schlenker / robertharding / Profimedia
Tradicionalno, vinogradi i šume su viđeni kao odvojeni entiteti, ali sve više naučnih istraživanja i iskustava vinara ukazuje na to da drveće može značajno uticati na zdravlje vinove loze, mikroklimu vinograda, a čak i na aromu i ukus vina. Ovaj fenomen je iznet u članku na sajtu „Food and Wine“.
Jedan od ključnih uticaja drveća na vinograde je oblikovanje mikroklime koja štiti vinovu lozu. Vinogradi okruženi šumom često beleže niže temperature i veću vlažnost vazduha, čime se smanjuje rizik od temperaturnih ekstremnih oscilacija tokom letnjih meseci. Na primer, u vinogradu Benton Lane, lociranom u dolini Vilamet u SAD-u, šumski pojas značajno je umanjio broj vrlo toplih dana, što omogućava grožđu da sazre sporije i ravnomernije.
Ulogu drveća kao prirodne barijere protiv vetra i hladnih udara vetrova takođe treba istaknuti. Ove karakteristike doprinosi stabilnijem razvoju vinove loze i zdravijem grožđu, što je ključno za očuvanje kvaliteta vina.
Vegetacija koja okružuje vinograde stvara ranjivi ekosistem koji podržava raznovrsne biljne i životinjske vrste, uključujući korisne insekte i mikroorganizme u tlu. Ove vrste doprinose kontroli štetočina bez upotrebe hemijskih supstanci, dok takođe unapređuju plodnost tla i zdravlje korenovog sistema loze.
Raznovrsnost biljnog sveta pozitivno utiče na strukturu zemljišta, povećavajući njegovu sposobnost zadržavanja vode i aktivnost korisnih mikroba. To znači da vinova loza ima više resursa za borbu protiv suše, što može povoljno uticati na sadržaj šećera, kiselina i aromatskih komponenti, a samim tim i na kvalitet proizvedenog vina.
Među najzanimljivijim saznanjima je i mogućnost da drveće direktno utiče na aromatski profil vina. Uina iz vinograda okruženih šumom povremeno pokazuju suptilne note biljnih, smolastih ili drugih komponenti koje podsećaju na borove, hrastove ili aromatične žbunove poput ruzmarina i timijana.
Neki vinari veruju da isparljivi aromatski spojevi iz drveća mogu ostati na površini bobica grožđa ili uticati na procese fermentacije. Iako naučna potvrda ovog fenomena još nije dokazana, iskustva prilikom degustacije sugerišu da te suptilne komponente dodatno obogaćuju svežinu, kompleksnost i specifičnost vina u odnosu na region iz kojeg potiče.
Održivost vinogradarskih praksi postaje sve popularnija tema među vinarima širom sveta, od Francuske do Australije i SAD-a. Integrisanjem drveća i prirodne vegetacije u svoje pristupe, oni ne samo što štite vinovu lozu od klimatskih ekstremiteta, već i grade otpornije i bioraznovrsnije sisteme koji doprinose stabilnosti proizvodnje vina na duži rok.
Zaključak ovih saznanja je da drveće ne predstavlja samo estetski dodatak vinogradima, već i ključnog partnera u procesu vinogradarstva. Ono igra značajnu ulogu u održavanju zdrave klime i tla, kao i u oblikovanju aromatike vina. Bilo da se drveće posmatra kao izvor senke, aroma ili deo biodiverziteta, njegova prisutnost je suštinski povezana sa jedinstvenošću vina i okruženjem u kojem se proizvodi.
Jedan od najzapaženijih primera koristi drveća u vinogradarstvu je vinarija „Souleil Vin de Bonté“ u Francuskoj, koja se prostire na 200 hektara i proizvodi vino od organski gajenog grožđa. Suosnivačica vinarije, Marijana Fabr-Lanvan, naglašava prisustvo mediteranske vegetacije oko vinograda, uključujući borove, hrastove i masline. Specijalitet njihove vinarije, vino „Souleil Le Blanc“, koje je pretežno proizvedeno od sorte pikepul blan, odražava uticaj ovog okruženja.
Marijana ističe: “Drveće oko vinograda umanjuje ekstremne temperature i omogućava očuvanje dobrih kiselina, što doprinosi svežini vina od sorte pikepul blan.” Dodaje da vino u čaši zadržava svoje linearne i precizne note, uz izražene citrusne arome i osvežavajući završetak, koji oslikava posebnosti sorte i njene mediteranske korene.
Izvor: www.novosti.rs
