Vojvodina na raskršću: Ulaganja u navodnjavanje i infrastrukturu postavljaju temelj za budućnost poljoprivrede
Vojvodina, koja se dugo smatrala „žitnicom Evrope“, suočava se sa izazovima koji ugrožavaju njenu reputaciju. Stručnjaci ističu da bez značajnijih ulaganja u sistem navodnjavanja i poljoprivrednu infrastrukturu, domaći sektor teško može da ostvari veće prinose i stabilnost u proizvodnji.
U emisiji „Signali“ na RTV-u, dr Zoran Keserović, profesor voćarstva, naglasio je da je struktura izvoza Srbije znatno promenjena u poslednjih trideset godina. Nekada su glavni izvozni proizvodi bili žitarice, dok danas voće i njegovi prerađivački proizvodi, kao što su jabuke, smrznute maline, višnje i kupine, igraju ključnu ulogu. Uz to, borovnice dobijaju sve više na značaju.
On je ukazao na to da voćarstvo zauzima relativno mali deo obradivih površina, ali da insistiranje na intenzivnoj proizvodnji i primena savremenih tehnologija donose posebnu vrednost. Ovaj trend je posebno izražen u opštini Male Remete, koja se ističe po proizvodnji jabuka, vinogradima i razvoju turizma.
Keserović je istakao da su najveći napreti u agraru ostvareni u oblastima voćarstva, vinogradarstva, vinarstva i pčelarstva, dok proizvodnja sadnog i semenskog materijala ostaje nedovoljno iskorišćena.
Problemi sa navodnjavanjem
U razgovoru o razlozima zbog kojih Vojvodina više ne uživa status vodeće evropske žitnice, Keserović je ukazao na alarmantno nizak nivo navodnjavanih površina. U Srbiji se navodnjava samo 7% poljoprivrednog zemljišta, dok se neke regiona Španije mogu pohvaliti naprednim sistemima navodnjavanja koji obuhvataju različite ratarske kulture.
Kako bi se osigurala stabilnija i profitabilnija proizvodnja u budućnosti, navodnjavanje bi trebalo postati obavezna agrotehnička mera.
Poljoprivrednici takođe upozoravaju na kritični problem nedostatka vode. Sava Kompalić, ratar iz Deronja, istakao je kako klimatske promene ne ostavljaju sumnju u to da će suše biti, već koliko će trajati i kakve posledice će izazvati. Pozvao je na dodatnu podršku agrarne politike u vidu poboljšanja kanalske mreže i subvencija za navodnjavanje, kao i edukaciju mladih proizvođača.
Aleksandar Đuragin iz Čuruga naglasio je neophodnost jačanja stočarstva radi očuvanja organske materije u zemljištu, uz dodatak da bušenje bunara nije dugoročno rešenje, već je potrebno sistematski održavati i obnoviti kanalsku infrastrukturu.
Vinarstvo zahteva strategiju
U poslednje vreme u vinarstvo se ulaže sve više, što potvrđuje i Milan Nastić, vlasnik „BT Winery“. On ističe da ovakva ulaganja zahtevaju dugoročan pristup i strateško planiranje, jer se povrat investicija često čeka i po nekoliko decenija.
Jednako je važna i povezanost domaćih vinarija koja jača njihovu poziciju na tržištu, a finalni proizvodi, poput vina, igraju značajnu ulogu u promociji turizma i drugih privrednih sektora koji se oslanjaju na poljoprivredu.
Zaključak
Vojvodini je potreban sveobuhvatan pristup razvoju poljoprivrede, s naglaskom na navodnjavanje i modernizaciju infrastrukture, kako bi se povratila reputacija „žitnice Evrope“ i omogućio održiv rast domaćeg agrara.
Izvor: www.novosti.rs
