Šipak: Antička superhrana sa lekovitim svojstvima
Tragovi šipka pronađeni u švajcarskim sojenicama ukazuju na to da su njegovi plodovi korišćeni u ishrani još od kamenom doba. Kroz istoriju, ova biljka je zabeležena u Vedicim spisima, a njena lekovita svojstva svevremeno su postala deo raznih mitoloških i književnih tradicija, uključujući i staroislandsku mitologiju.
U narodu, šipak se koristi ne samo za ishranu već i u tradicionalnoj medicini, često se smatrajući hranom siromašnih. Plodovi šipka mogu se pripremiti u obliku kolača, kompota, supe, salata i drugih jela, a u Starom Rimu postojalo je verovanje da ovaj voćni plod može izlečiti besnilo, što je i razlog za latinski naziv biljke – Rosa canina.
U Srbiji, šipak je poznat pod raznim nazivima, uključujući šipurak, divlja ruža i pasja ruža. U nekim regionima, od njegovih latica izrađivana je ružina vodica koja se koristila kao miris. Uloga šipka u narodnoj medicini očituje se i kroz pripremu čajeva koji pomažu protiv mučnine, glavobolje i menstrualnih grčeva.
Početkom 20. veka, šipak je stekao posebnu popularnost kada su istraživanja potvrdila njegovu bogatu sadržinu vitamina C, što ga čini izuzetno važnim za ljudsko zdravlje. Danas, ne samo da se konzumira kao ukusna namirnica, već se i dalje koristi u tradicionalnim receptima i lekovitim pripravcima.
Šipak predstavlja spoj tradicije i savremene ishrane, te ostaje značajan deo kulinarstva i medicine u mnogim kulturama.
Izvor: www.novosti.rs
